Pro Evolution Soccer 2011

Konami je u novu deceniju ušao sa revolucionarnim izdanjem (PES 2010). Još tada se videlo kojim putem će da krene najkomercijalniji proizvod ovog izdavača. Pomenute godine autori su u potpunosti opravdali pompezne najave o masivnom usavršavanju kompletne igre. Tada su, dakle, uspeli. Kako to obično biva, posle revolucije ne dolazi još jedna, ali uvek ima prostora za sitne promene. Zato smo jedva dočekali da nastanimo skromnih 5.5 gigabajta na našem hard disku i isprobamo PES 2011.

Izgleda da ljudi iz “Konamija” nemaju baš puno milosti prema svojim prethodnim izdanjima, jer ih tretiraju kao softver koji će biti u potpunosti pregažen novijom verzijom, zaboravljajući pritom koliki im je profit doneo taj “prevaziđeni”, a samo do pre 365 dana u nebesa podizani proizvod. No, PES igrači, sa malo dužim stažem, sećaju se (i igraju) legendarni PES 6. To je naslov koji je potukao apsolutno svakog svog naslednika, i koji i dan-danas ravnopravno izlazi na crtu PES-u 2010. Zahvaljujuci enormnoj zajednici koja se kune u šesticu, i vrednom timu ljudi koji uredno objavljuje zakrpe, čime se održava popularnost ove igre, stari lav će i ove godine izaći na megdan novom, ako ništa drugo, grafićki superiornijem pra pra pra unuku. Prokletstvo upoređivanja sa šesticom pratiće, izgleda, svaki nastavk PES serije još dugo. Ove godine, krunisanje pobednika biće stvar svačijeg ličnog ukusa, a objektvo, šampion će biti onaj, koji bude skupio jaču zajednicu. Samo vreme će pokazati...

Činjenica da se za “jedanaesticu” ove sezone pojavio patch zajednice i pre izlaska same igre govori puno. Izgleda da je ovakva praksa, u krajnjoj liniji, pozitivna za seriju i fanove. PES 2011 originalno, dolazi sa licenciranom Ligom šampiona, Ligom Evrope, kao i, po prvi put, CONMEBOL-ovim Liberadores kupom i UEFA Super kupom. Zajednica se, kao što smo već rekli, pobrinula za ostale klubove, lige i igrače. O mehanici igranja smo već pričali u prvim utiscima, a sada ćemo obratiti više pažnje na neke druge aspekte. Muzička podloga je, na primer, i do sada najbolji meni, samo uvod u niz novina koje slede.

Najigraniji mod u PES-u, do sada, Master liga (offline) ne donosi neke veće promene. Od bitnijih izdvajamo poboljšani trening i izmenjeni način zapošljavanja i otpuštanja stručnog štaba. Sve ostalo je, u principu, isto. Važna promena se ogleda u činjenici da je kupovina igrača daleko efikasnija, tako da je sada mnogo (ali MNOGO) lakše kupiti bilo kog fudbalera: cena koju platite za dolazak neke fudbalske zvezde je, jednostavno, nerealna (npr. za Vilju će te izdvoji tek 3-4 miliona). Reč je o minornoj cifri za početni budžet.

Dalje, mogućnost vezivanja driblinga i atraktivnih poteza na određeni taster gura igru više ka arkadi, a sa druge strane otežan način izvođenja preciznih kratkih dodavanja je znatno otežan. Time je postignut balans između simulacije i arkade. Igrači su puno osetljiviji na “punjenje” jačine udarca i zato će, pri većini šuteva, lopta zavrsavati van stadiona. Tu je i opcija za odabir brzine toka igre: Moguće je ubrzati igru za 2 stupnja (čime PES 2011 još više naginje ka arkadi).

Dueli su fantastično urađeni i tek se na bližoj kameri vide igrači koji se laktaju, čupaju, grizu i, izvode sve ostalo što sudija, po pravilu, ne vidi. Trava odmara oči i ponovo je na nivou prethodnog izdanja, što važi i za komentatore koji se, po svemu sudeći, nisu promenili (i neće) još dugo. Suđenje je, s druge strane, zaista loše, te ume da dovede do blagog nervnog sloma i udaranja džojpeda od zid, čupanja kose, i ostalih simptoma karakterističnih za nagle izlive besa. Zato, dragi pesovci upozorite na vreme svoje ukućane da je stigla “jedanestica” i, ako čuju zverske krike iz vaše sobe i psovke (upućene sudiji), oni će znati da ne moraju (još uvek) da zovu momke u plavom (ili belom). Zaista je mučno gledati kako za čist start na loptu sudija svira faul, dok za očigledan prekršaj ne reaguje. Razumemo mi i da sudije greše, ali ovo je previše!

Kobne golmanske greške, ovoga puta, nismo uočili. Golmani se ponašaju prirodno i jedino ostaje nejasno zašto su od kretanja golmana sa loptom u rukama napravili (tragi)komediju? Čuvar mreže, naime, kada loptu drži rukama i potrči ka ivici šesnaesterca, kako bi je deganžirao, hoda kao bos po vrelom pesku. Sem ovoga, veštačka inteligencija fudbalera je neprimetno poboljšana. Promene su vidljive u pojedinim situacijama kada igrač kontroliše loptu, dok je ubacivanje u prazan prostor, kretanje igrača bez lopte, kao i podrška saigraču koji poseduje loptu i dalje na istom, dakle, lošem nivou. Uklizavanja i centaršutevi su sada veoma realistični, i zato je ovaj segment igre za čistu desetku.

Najmučnije iskustvo koje sam doživeo igrajući PES bilo je prilikom odabira najtežeg nivoa. Morao sam da spustim nivo težine na profesionalni. Nemojte, u ovom trenutku pomisliti da je AI unapređen... Problem sa savljadavanjem “kompjutera” ne leži u njegovim naprednim akcijama i inteligenciji, već u lošem balansu igre. Naime, ukoliko igrate na težem nivou, gol će te dati iz svake desete prilike, dok će “kompu” biti potrebna samo polušansa! Ova činjenica baš ide na živce, jer umesto izazova, ponuđena je tortura. Realističnost, tada, najviše pati. Ako ništa drugo, time PES 2011 spasava od otuđenosti. Rešićete se na partiju sa prijateljem, još lakše.

Što se online komponetne tiče, imajući u vidu da se PES tek pojavio, utisci se nisu slegli. Važno je napomenuti da je sistem uparivanja jednostavan i efikasan, što je najbitnije. Međutim, za igru koja akcenat stavlja na sučeljavanje živih ljudi, PES 2011 nije otišao predaleko. Osnove su tu, ali je šteta što ovako talentovana zajednica nije dovoljno i zvanično integrisanaut i umrežena. Konami ima, pomalo, konzervativan pristup kada su online modovi u pitanju, što će se, sasvim sigurno promeniti.

Sa online Master ligom, svakako, stvari će biti zanimljive… živi bili pa videli.

Procitaj recenzija »