Battlefield: Bad Company 2

Nakon što je Infinity Ward objavio u najmanju ruku kontroverznu odluku da ukine podršku za posvećene servere i ograniči broj igrača u PC verziji svog najnovijeg hita, EA je ekspresno Bad Company 2 preinačio iz konzolaške ekskluzive u nadu PC igrača za bolje sutra. Sve ono što je MW2 uskratio ljubiteljima mrežnih pucačina, DICE-ovo delo nudi na kilograme i ubacuje to u prvi plan.

BC2 je igra koja poseduje prefinjeni Battlefield pedigre, čiji se uticaj na mrežno igranje može upoređivati samo sa njegovom popularnošću. Novi pulen nikako ne sramoti svoje slavne pretke već, osim što ih verno oponaša, donosi i poneku novu stvar. Jedan od noviteta je svakako solo režim koji, prvi put u PC verziji, ima priču i konkretne misije, za razliku od dosadnjikavog prepucavanja sa botovima. Ista ta priča, u maniru većine visokobudžetnih igara, veoma je plitka i neuverljiva, ali služi svrsi. Smešteni ste u čizme redova Preston Marlowe-a, člana elitne jedinice Bad Company koja, naravno, ne radi po pravilima. Vaši saborci su: Samuel Radford (vođa grupe crne puti kome penzionisanje večito izmiče), Terrance Sweetwater (dežurni kompjuteraš, naoružan lakim mitraljezom) i George Haggard (teksaški brđanin, specijalista za eksplozive). Igra poseduje puno humora zasnovanog na sukobu likova, što ume da deluje poprilično usiljeno, a ponekad i patetično. Igra ce vas voditi kroz egzotične lokacije Bolivije, u pokušaju da se domognete ruskog teroriste Arkady Kirilenka i davno zaboravljenog oružja masovnog uništenja.

Nivoi su uglavnom geografski linearni, ali nude gomilu raznovrsnih izazova, tako da igra ni u jednom trenutku ne deluje dosadno. Kroz prašume, planine i pustinje kretaćete se, kako peške, tako i uz pomoć brojnih vozila – džipova, motora, kamiona, tenkova itd. Sama borba veoma je slična onoj iz serijala Call of Duty, što znači da ćete uživati u brojnim skriptovanim sekvencama i napetim napucavanjima. Pohvalna je činjenica da igra ne stvara iznova i iznova neprijatelje, već se element izazova više oslanja na logistiku i izbor taktike. Sve ovo izdešavaće vam se u nekih četiri do pet sati igranja, što je ujedno i najozbiljniji problem kampanje. Čak i najviši nivo težine neće produžiti igru do granica prihvatljivog. Bad Company 2 u modu za jednog igrača je poput energetskog napitka – raširiće vam oči i sjajno vas zabaviti, ali samo na kratko.

Multiplayer je tu da spere ljagu sa imena. Četiri moda igranja u zaguljenoj i običnoj postavci nude dane, ako ne i mesece zabave i pored relativno malog broja mapa. Standardni Conquest mod obradovaće veterane Battlefield serijala, dok noviteti, Rush i Squad Rush, donose mehaniku sličnu onoj iz Counter Strike-a i Search & Destroy moda Modern Warfare-a. Za novajlije je sjajan Team Deathmatch u kome se četiri (za razliku od uobičajne dve) ekipe međusobno trkaju do brojke od pedeset ubistava. Mala zamerka ide na nedostatak fleksibilnosti, budući da je pomenuta cifra, kao i broj „tiketa“ u Conquest-u, fiksna i ne razlikuje se od servera do servera, što praktično znači da će svaka partija biti gotova za nekih dvadesetak minuta. Pridev kojim bi se mape najbolje opisale jeste – ogromno. U Conquest modu nije neobično da partiju završite bez ispaljenog metka, pre nego što uopšte i stignete do mesta akcije. Da se to ne bi prečesto događalo, tu su pomenuta vozila kojima se u režimu za više ljudi pridružuje i asortiman helikoptera.

Igraču je ponuđen izbor od četiri klase : assault, recon, enineer i medic. Kako levelovanje i otključavanja nove opreme nije zaobišlo ni BC2, svaka od ovih klasa poseduje jedinstvene specijalizacije koje se stiču kroz korišćenje određenog oružja. Pored toga, igrač napreduje i u opštem smislu, što mu opet donosi svakojake pogodnosti. . Jedna stvar koja bode oči jeste to što se većina igrača odlučuje za assault-e i recon-e, dok je medic poprilično zapostavljen.


Ono što Bad Company 2 izvlači iz mora sličnih igara je Destruction 2.0 sistem koji omogućava potpuno menjanje reljefa mape i čini sve „štekove“ nesigurnim. Sve je podložno uništenju – od sitnog drveća do višespratnih zgrada. Moguće taktike uz primenu ovog sistema se ne mogu izbrojati.Otvorenih servera postoji mali milion i uglavnom su dobro optimizovani, tako da je visok ping veoma redak problem. Maksimalan broj igrača je po trideset dva za Conquest i Rush, šesnaest za TDM i osam za Squad Rush mod. Svaki iskustveni poen koji zaradite, EA-ov server registruje i automatski prijavljuje nakon završenog igranja, što ume da bude pomalo dosadno. Citovi, ne predstavljaju problem, jer Punkbuster sasvim dobro radi svoj posao.


Od grafike zastaje dah, teksture su izuzetno oštre, efekti predivni, a animacija verovatno najbolja ikada viđena u nekoj igri. Pokreti su toliko verno preneseni, da u kombinaciji sa brojnim međuanimacijama pružaju utisak gledanja nekog visokobudžetnog akcionog filma. Bad Company 2 ne uzima preveliki danak u hardveru, pa će igrači sa prosečnim mašinama moći da uživaju u prelepoj grafici, bez strahovanja za frame-rate. Zvuk ni malo ne zaostaje za grafikom. Bujno rastinje na „šumskim“ mapama savršeno je upotpunjeno ambijentalnim zvukovima, dok vas radijska veza neprekidno obaveštava o stanju vaših saboraca. Oružje zvuči moćno, pogotovo pucnjevi iz snajpera koji na otvorenom zvuče poput praska grmljavine. Glasovna gluma u kampanji je solidna, mada je loše napisani dijalozi bacaju u drugi plan.


Bad Company 2 se do sredine aprila prodao u veoma dobrih tri miliona primeraka, ali je daleko od neverovatnog uspeha svog glavnog konkurenta koji je tu cifru premašio još tokom prvog dana prodaje. Fašistička „igraj kako ti mi kažemo, a ne kako se tebi sviđa“ politika Infinity Ward-a i Activision-a kao da nimalo ne dotiče igrače. Iako je ovom igrom EA nesumnjivo profitirao, u borbi za tržište mrežnih FPS-ova Activision još uvek stameno drži tron i pored neosporno visokog kvaliteta novog Battlefielda. Igra pati od nekoliko bubica, prvenstveno kratke kampanje, ali zaslužuje punu pažnju svakog obožavaoca pucačina koji drži do sebe.

Procitaj recenzija »