Alan Wake

Uperivši baterijsku lampu ka slupanom kamionu u tami vijugavog puta ugledao sam nešto što je ličilo na nekakvo svetlucanje. Posle kraćeg razmišljanja reših da ispitam o čemu je reč. Laganim korakom sam se približio vozilu pri tom se konstantno okrećući, motreći okolinu. Nešto nije bilo kako treba ali onaj sjaj me je privlačio kao što moljca privlači plamen. Tik pored šoferske kabine ugledao sam termos pun kafe. „Odlično“, pomislih i potrčah ka njemu srećan što ću biti bogatiji za (još) jedan. Zaboravljajući da izvidim situaciju nisam ni primetio da je magla postala gušća a zavijanje vetra se pojačalo. Odjednom, zastao sam svestan svoje situacije. Pored puta, flora pacifičkog severozapada nije imala izbora nego da se povinuje silovitim naletima vetra pri tom jezivo šušteći. Nošena vetrom, magla je postala toliko gusta da je put na kome sam se nalazio postao teatar u kome su glavne uloge tumačile senke izvodeći svoj jezivi ples. Iznenada, pred mojim očima su se od naizgled bezopasnih senki, materijalizovala tri čoveka obavijena velom tame. Povlačeći se nazad u pokušaju smišljanja kakvog plana, začuo sam povik. Zahvaljujući sreći i refleksima, izmakao sam se srpu koji je za nekoliko centimetara prošao pored moje glave, ciljajući da je zauavek odvoji od tela. Sa samo tri metka u revolveru i bez ijedne dodatne baterije, bio sam suočen sa četiri nemilosrdne ubice. Osećao sam kako mi srce ubrzano kuca i potrčao ka bezbednosti obližnje benzinske pumpe moleći se da me noge ne izdaju. Tekst koji ste upravo pročitali predstavlja jednu, može se reći, uobičajenu situaciju, odlučite li se na kupovinu Alan Wake-a. Posle pet godina, Remedy-jevo novo čedo je konačno ugledalo svetlost dana, ali da li se čekanje isplatilo?

Alan Wake je proslavljeni pisac. Maltene sve njegove knjige su best-selleri. Imao je dobru karijeru, dobar brak i uživao sve pogodnosti života u Velikoj Jabuci dok ga nije snašla najgora boljka svakog pisca – blokada. Prošle su cele tri godine za koje ni slovo nije mogao staviti na papir. Stoga, rešava da sa svojom ženom Alis ode u mali gradić Bright Falls nadajući se odmoru. Nažalost, odmah po dolasku, stvari kreću na gore – Alis biva oteta a Alan se budi u slupanom automobilu misteriozno izgubivši nedelju dana vremena. Uz to, izvesno Mračno Prisustvo, koje se može odbiti samo svetlošću, proganja Wakea u tami noći žedno njegove krvi. A da stvari budu još crnje – Wake nalazi stranice sopstvenog rukopisa za koji se ne seća da ga je napisao, a koje se poput proročanstva ostvaruju. Reći bilo šta više o priči bi bilo prosto pakosno jer je ona apsolutno fantastična i bilo kakvo dalje otkrivanje iste vam može ozbiljno ugroziti užitak. Iako inicijelno zamišljena kao open-world projekat, ova igra je taj concept eventualno ostavila po strani zarad nešto linearnijeg pristupa jer su autori smatrali da će tako daleko efektivnije ispričati svoju priču. Naime, usvojen je epizodni format igre – bićete svedoci čudnih događanja u Bright Fallsu kroz 6 epizoda, a izlazak dodatnog sadržaja putem Xbox Live servisa je neminovan. Alana ćete, dakle, voditi po linearnim nivoima i puteljcima koji se na par mesta granaju i vode do termosa za kafu/stranice rukopisa ili, pak, horde Taken-a . Biće posla i za detaljiste jer termosa za kafu ima sto šest, a valja potražiti i razne TV i Radio prijemnike ne biste li čuli/pogledali sve, razbijati piramide od konzervi i, najvažnije – sakupljati stranice rukopisa.

U ovim stranicama se kriju nagoveštaji događaja koji slede, a ponekad i onih koji su se već desili ili se u tom trenutku dešavaju negde drugde. Generalno, stranice rukopisa će vam otkriti dosta o samom Bright Fallsu i vredi se pomučiti i naći ih što više. U igri ih ima tačno sto, ali je bitno napomenuti da se određeni broj njih može naći samo prilikom igranja igre na Nightmare težini (koja se otključava posle prvog prelaska, bilo na normal ili hard nivou težine). Borbi je posvećeno dosta pažnje i ona vam nikada neće dosaditi. Naime, da biste porazili svoje senovite ubice potrebno je prvo ukloniti štit od tame koji ih okružuje tako što ćete ih dovoljno dugo držati pod svetlošću baterijske lampe. Pritiskom na LT moguće je fokusirati svetlosne zrake čime ćete ošamutiti protivnike i ubrzati njihovo “ogoljavanje” i tada postaju ranjivi na metke. Pored revolvera, pumparice i lovačke puške, koristićete i signalni pištolj kao i baklje i flashbangove.

Takođe, pored standardne baterijske lampe u toku igre ćete koristiti i “heavy-duty” lampe i lanterne za efikasnije i dugotrajnije osvetljenje. U par navrata ćete imati prilike i da se provozate okolišem i protiv Taken-a (tako se, generalno, nazivaju ljudi obuzeti tamom) vrlo efikasno upotrebite farove u kombinaciji sa haubom vašeg vozila. Čak i na hard težini nećete imati prevelikih problema sa zalihom municije, ali vas Taken-i mogu itekako namučiti. Ako se previše fokusirate na jednog, ostali će se razići pokušavajući da vam priđu iz što više mogućih pravaca. Doduše, igra koristi dinamički sistem težine pa će blago korigovati inteligenciju protivnika u zavisnosti od sposobnosti koje prikažete.

Pored tipičnih ljudi opsednutih tamom sretaćete se i sa još nekolicinom tamom opsednutih protivnika počev od najobičnijih predmeta preko ptica do građevinske mašinerije. Šteta je što gameplay, iako zabavan ne koristi mehaniku “svetlo protiv tame” u većoj meri. No, budite uvereni, Alan Wake-a ćete igrati prvenstveno zbog priče i atmosfere, ne toliko zbog gameplaya (što opet ne znači da ga treba zanemariti jer je isti doista nadprosečan, samo ne na nivou sa gorenavedenim delovima igre).

Priča koja je maestralno ispričana će vas na kraju ostaviti da molite Remedy da što pre izbaci koju novu epizodu. Pored standardnih deonica lutanja po mraku imaćete prilike i da vidite kako Bright Falls izgleda tokom dana, oslobođen stega tame. No, ovakvi trenuci predaha su relativno kratki. Pre pet godina Alan Wake je izgledao kao jedna od grafički najboljih igara ove generacije. Posle ovoliko vremena sjaj ove igre ne jenjava. Iako možda ne na nivou mamutskih naslova tipa God of War 3 ili Uncharted 2 po broju poligona, postprocessing efekti upotrebljeni u Alan Wake-u su jedni od najboljih u industriji. Po strani njihova tehnička strana, ono što je daleko važnije jeste njihova fantastična primena u igri i uloga koju imaju u građenju neponovljive atmosfere. Iako ćete veći deo igre provesti u šumama oko Bright Falls-a, one su toliko verno i jezivo urađene da vam to neće predstavljati problem. Engine je sposoban za dramatične promene vremenskih uslova u trenu. Osećaj jeze kada se udaljite od staze i vetar krene divljački da šiba rastinje oko vas a magla da prekriva nebo će vas ostaviti u napetom iščekivanju, a kada konačno budete napadnuti... ipak nećete biti spremni. Sam Bright Falls deluje izuzetno živo, zahvaljujući velikoj pažnji na detaljima, počev od TV serije koja predstavlja svojevrsni omaž “Zoni Sumraka”, pa sve do talk-showa na gradskom radiju.
U par navrata ćete imati prilike da vidite ogromna prostranstva koja engine savršeno renderuje i teško je a ne osetiti izvesnu dozu žalosti što je PC verzija (barem za sada) odložena do daljnjeg. Frame rate je prilično stabilan i retko kada ćete i osetiti pad istog ali “cepanje” ekrana je već nešto primetnije, doduše, nije preveliki problem pošto ga tokom najbitnijih momenata praktično i nema. Jedine zamerke koje bi se mogle uputiti grafičkoj komponenti igre idu na račun slabije sinhronizacije pokreta usana u pre-renderovanim scenama što je stvarno šteta kada se u obzir uzme činjenica da je fokus igre na jakoj priči i kvalitetnom iznošenju iste igraču. Druga zamerka ide na ponekad štucavu animaciju likova, ali je generalno sasvim zadovoljavajuća. Zvuk je u ovakvom tipu igre izuzetno bitan i momci iz Remedy-ja su toga itekako svesni jer, prosto rečeno, zvučna podloga Alan Wake-a je jedna od najboljih u poslednje vreme.
Odlična kombinacija originalnih kompozicija i licenciranih pesama se lepo uklapa u temu igre, a zvučni efekti su vrhunski. U divljini, svako krckanje grančice će vas naterati na mahnito skeniranje okoline, pogotovu ako ste obavijeni maglom. Rečnik Taken-a je nešto bogatiji u odnosu na druge “monstrume gaming-a” i predstavlja poslednje trzaje njihove ljudskosti – na primer, rendžeri će vas upozoravati na opasnosti nekontrolisane logorske vatre dok jure za vama željni da vam zabiju sekiru-dve u leđa. Voice acting je generalno fenomenalan i stvarno doprinosi uverljivosti likova. Kada se sve sabere i oduzme, Alan Wake je igra koju je vredelo čekati. Ovo je prava Remedy igra pravljena s ljubavlju i željom da se što većem broju ljudi približi vizija malenog tima od svega četrdesetak ljudi koji su ponovo uspeli da opravdaju titulu jednog od najposvećenijih razvojnih timova u industriji. Uz fantastičnu priču i kvalitetne dijaloge, Alan Wake ne sme zaobići nijedan pravi ljubitelj gaming-a koji poseduje Xbox 360.

Procitaj recenzija »